Za tebe je ljubav da budemo jedno,
bez ostatka i do kraja.
I sve drugo nije ti vredno,
bez obzira na to šta nas spaja.

Ti želiš da isto mislimo,
da isto kažemo i radimo,
i u svakoj situaciji
da budemo u istoj intuiciji.

Jer ti želiš da budemo jedno,
zauvek i uvek, na svakom mestu.
Ali nešto ne shvataš, očigledno,
i praviš uvek fatalnu grešku.

Mi ne trebamo biti bukvalno jedno,
jer različite dve duše mi smo.
Ne trebamo ličnosti da poništimo,
već jedno drugom da se prilagodimo.

Ne trebamo biti u ličnosti istoj,
naročito ne po meri tvojoj —
da me tvoje želje promene
i da ništa ne ostane od mene.

Ti trebaš da me prihvatiš,
kakav jesam, i u meni vidiš
ono što je dobro — da mi snagu daš,
da postanemo bolji, cilj je naš.

E, tek tada mi ćemo jedno postati,
kad počnemo jedno drugo ceniti.
Tada ću poželeti da se promenim
i da ti se prilagodim.

I bićemo jedno,
bićemo jedno,
bićemo jedno —
zauvek jedno.