ove noci ja nemam više moci
da budem hrabar i ostanem jak
i necu moci da trpim u samoci
previše jak je ovaj rastanak

najbolji drug, moj rodjeni brat
odlazi sutra u daleki svet
naš je veceras izgubljen rat
i sada mora zasvirati lament

Lament nad Srbijom i celim Balkanom
sluša se cesto bolnim našim danom
jer tuzi niko ne može da odoli
kada gubi ljude koje mnogo voli

jer odlaze redom jedni za drugim
ne prodje mnogo da nekoga ne gubim
duša mi je pusta kao ova zemlja
i u njoj gori samo jedna želja

Da ova noc sada za tren zastane
da još jednom mi proživimo sve
sve što je bilo i sve što ce biti
jer mnogo toga mi necemo stici

necemo stici da budemo srecni
jer previše brzo noc ce nam proci
i vec sam sam i hodam kroz grad
i jedno pitanje muci me sad

i pitam zlu sudbinu zašto sam ostao sam
zašto svi odlaze da li to trebam i ja
tužan je ovaj grad,prestajem da budem živ
u jutru sam pitam se,ko je nama ovde kriv

I KO JE KRIV
TI ŠTO IDEŠ
ILI JA ŠTO OVDE OSTAJEM
ILI JE DALEKO KRIVAC NAŠ
NEKO KOGA NE POZNAJEM

I ŠTA CU JA U OVOM MRAKU
U OVOM CEMERU SADA SAM
ŠTA CU SAD ŠTA CU SAD
KADA VIŠE NIKOGA NEMAM

sem sivog neba na Beograd što se ruši
na sivi grad što prija mi duši
opija nas sivilo svakoga dana
i prija samo kada otvori se rana

jer svakom od nas ovde dodje cas
kad sudbina zla slomi mu sjaj
hladni mrak kad život nam zaseni
to upravo se sada desilo i meni

kada gubim bracu jedne za drugim
i ne želim vise da se trudim
da krijem svoj bol i u ocima mrak
pitam se ko je kriv za ovaj rastanak

I KO JE KRIV
TI ŠTO IDEŠ
ILI JA ŠTO OVDE OSTAJEM
ILI JE BLIZU KRIVAC NAŠ
NEKO KOGA POZNAJEM

I ŠTA CU JA U OVOM MRAKU
U OVOM CEMERU SADA SAM
ŠTA CU SAD,ŠTA CU SAD
KADA VIŠE NIKOGA NEMAM