Hej, B, kako si?
Pita me broj nepoznati.
Rekoh: “Hvala, dobro je,
samo ne znam ko to šalje.”

Jovana M ovde je,
sigurno sećaš me se.
Rekoh: “Ne znam koja si,
jer znam za više njih.”

Znam dve takve Jovane —
jedna je bila moje sve,
a druga jako loša bi.
Što pitam tako, oprosti.

Da li dobra ili loša si,
koja od njih si ti,
ili si neka nova Jovana?
Samo budi iskrena.

I obećala je da reći će
koja od te tri je,
a pre toga pitala je
sa kojom želim da se sretnem.

I rekoh: “Prvo moram da znam
s kojom sad razgovaram.
Ako hoćeš saznati,
moraš masku skinuti.”

I reče: “Sve sam to ja —
ja sam tvoja Jovana,
ona što ti je sve bila,
i ona što te je povredila.”

I na kraju: “Nova sam,
a koja sam, ne znam,
zato izaberi ti —
tvoje smo sve tri.”

I rekoh joj da ne želim
niti jednu od njih tri,
jer ne mogu preći lako
što je bilo, tek tako.

I ostaj, s Bogom, Jovana,
zaboravio sam septembar,
ali bol zbog tebe ne,
i ne želim da prolazim sve.

Ne želim više, Jovana,
da jedna bude mi sreća sva,
a druga da povredi me
i sruši mi ceo svet.

I da opet dođe nova,
pravi svet od starih snova,
i zato idi, odlazi —
neka odlaze sve tri.