Reči ostaju reči
Iako mogu postati sve
Sve što im u duši gori
Ali slova ih zauvek zarobe

Nikad se i slova vinutu neće
Nahraniti gladne mačeva ruke
Oni to ne smeju, lanci su do kostiju
i zato reči samo reči ostaju

Reči što ležaće samo u beloj tišini
Sa sestrom od zemlje pokrivne
Zemlja slobode bestidno plače
Jer reči će ostati reči zauvek

Jer reči samo ostaju reči
Nikada neće postati granate
Što zauvek zatrće žednu krv
Što zauvek stvoriće slobodan svet

Ja sam čarobnjak što put obasja
Za zemlju slobode samu
Ali reči će ostati zauvek reči
I ne želim više da služim za tamu

Jer veličam samo njenu snagu
Što pretvara bunt u služenje lancu
I reči su samo udar morfina
Od kojeg ne shvatam šta je suština

Da reči samo ostaju reči
Nikada neće postati granate
Što zauvek zatrće žednu krv
Što zauvek stvoriće slobodan svet