Ne bih nikada ni slutio
Ko me je naučio
Jednu od lekcija velikih,
Onih divnih, životnih.

Kupio sam jednog crnog pulina,
Kome pedigre nije bila istina.
Ispao je za pulina stranac –
Crni, čupavi, buckasti mešanac.

Ali je bio dobar kao sto pulina.
Nije mu smetala njegova pasmina.
Garija sam mnogo zavoleo,
Nerazdvojni moj drug je postao.

I jednog dana smoren sam došao,
Hiljade briga na sebi sam nosio,
A moj Gari na kapiji je čekao
I radošću svojom kao da je rekao:

Hej, pogledaj me:
Moja je kućica trošna,
Moja je hrana loša,
Moja sloboda ograničena.

Pa ja sam opet srećan,
Opet sam zadovoljan,
Samo mi je dodir jedan
Za sreću dovoljan.

A ti imaš mnogo više, pa si nesrećan.
Ugledaj se na mene i budi srećan.
Kada bude trebalo više – Bog će ti dati.
Budi srećan, nemoj se sekirati.

I svaki put kad me brige slome,
Kada neizvesnosti me polome,
Da nadu vratim, uvek mi pomaže
Garijeva radost kada mi kaže:

Hej, pogledaj me:
Ja nemam ništa osim tebe.
Nekada ne stigneš da me prošetaš,
Nekada ne stigneš da me nahraniš.

Pa ja sam opet srećan,
Opet sam zadovoljan,
Samo mi je dodir jedan
Za sreću dovoljan.

Ti imaš mnogo više, pa si nesrećan.
Ugledaj se na mene i budi srećan.
A kad bude trebalo više – Bog će ti dati.
Budi srećan, nemoj se sekirati.