Ti budiš mi savest, kada oči me ne vide
U sivilu u ogledalu i ne mogu da se stide
Pa od pustinje i bede niko ne vidi u meni
Kako sjaji zlato u tvrdoj oštroj steni

I ne zna da će dani svo zlato pretopiti
Od svake nečistote dragulj odvojiti
I zato pustinju da krotim ne želim
Već da se bogatim blagom neuvelim

I zato dok me gledaju u nemaštini gde ginem
Ja gledam u zlato i ništa ne brinem
I trudim se da uspem kao i pre mene svi
Što videše taj sjaj pa zbog koga smo mi

Mi smo ljudi budućnosti
Naše vreme tek dolazi
Naše vreme tek dolazi
Jer mi smo ljudi budućnosti

Za naše vreme se spremamo
Zato ništa mi nemamo
Ništa od svih mogućnosti
Jer mi smo ljudi budućnosti

Jer vide svi kako lepa si
Naša budićnosti
I zato se svi ljudi raduju
I svi se spremaju

Da budu ljudi budućnosti
Da osete sve mogućnosti
I stvar što je glavna
Da ti si tako stvarna

I ostavljaju svi brige sve
Boli u radosti se pretvore
Kada svako u sebi da oseti
To što će biti u budućnost

Jer će tada imati sve
Što mu sada nedostaje
I zato nek se svi ljudi raduju
I neka se spremaju