Koga da pitam za njen broj,
Ko će mi reći nešto o njoj?
Dolazim opet u njen grad
I kao da sam opet mlad.

Što sam bliže, kao da joj stižem,
A ne znam kako da je nađem.
I kada bih jednu pesmu pustio glasno,
Da je tražim – bilo bi joj jasno.

I kada bih nad gradom mogao
Da pustim našu pesmu,
Da je čuje, da zna da sam tu,
Da mislim na nju.

Da je tražim,
I želim naći je,
O, kada bi našu pesmu
Mogla da čuje.

Loši su dani odneli nju,
Prvu ljubav moju – najdražu.
Njen grad budi sećanja,
I moje srce opet je sanja.

I uz našu pesmu vozim kroz grad,
O, da je može čuti sad!
O, kada bi mogla da čuješ pesmu,
O, kad bi bila ponovo tu.

I kada bih nad gradom mogao
Da pustim našu pesmu,
Da je čuje, da zna da sam tu,
Da mislim na nju.

Da je tražim,
I želim naći je,
Kada bi našu pesmu
Mogla da čuje.