Rekli ste da ćete ići u crkvu
da biste zapalili sveću,
da biste se pomolili
za one koji su zbog vas stradali.

A nas ste na jedinstvo pozvali,
nevini ste se pravili,
kao da se ništa nije desilo.
Mislite da može to tako.

Ali ne možemo biti jedinstveni,
nikada sa vama ujedinjeni.
Niko od vas se nije pokajao,
niko nije krivicu priznao.

Vi ste sve mostove srušili
kada smo vam ruke pružili.
Dali smo šansu da greške priznate,
ali niste hteli da se pokajete.

Na naše mirne pozive
poslali ste motke i pendreke.
Iz zabranjenog oružja ste pucali
na ljude koji su mirno stajali.

I zato ne možemo biti jedinstveni,
nikada sa vama ujedinjeni.
Niko od vas se nije pokajao,
niko nije krivicu priznao.

Zbog vas su podeljene porodice,
zbog vas se prijatelji mrze.
Zbog vas zemlja propada,
jer nemate časti ni obraza.

Da li su te stvari toliko teške
da se priznaju sopstvene greške,
koje svi mogu da vide,
od kojih ne možete pobeći?

I zato ne možemo biti jedinstveni,
nikada sa vama ujedinjeni.
Niko od vas se nije pokajao,
niko nije krivicu priznao.