Pesma je posvećana našoj prerano preminuloj prijateljici

Dunav je postao tako plav
Kada su plave oci nebo obojile
Poklonile nam tako plavi dan
Da vecno nas boli njegov sjaj

I da zauvek ja pitam nebo
Zašto je moralo sve biti tako
Zašto baš tvojih ociju plam
Treba nebu za njegov sjaj

I zašto baš ti,zašto Kristina
Zašto baš ti,trebaš andjelima
Zašto baš tvojih,ociju plam
Treba ovom nebu za njegov sjaj

I andjeli ti beru cvece
Za tvoju kosu kad dodješ u belom
Kao da ne znaju za našu ljubav
Za arije tuge pod ovim nebom

A ja želim da podjem za tobom
Dok još si ti nad ovim gradom
Sve mi se misli u daljini gube
A ja samo samo pitam sebe

I zašto baš ti,zašto Kristina
Zašto baš ti,trebaš andjelima
Zašto baš tvojih,ociju plam
Treba ovom nebu za njegov sjaj

voleo bih od suza da shvate
crne senke da sruše neke zgrade
probude te da srušiš svu bol
ali nešto mi govori da negde daleko

Da ti si sada slobodna
Da ti si sada srecna
Da dociceš ti da srušiš svu bol
I da osetiš ljubav u kojoj živiš večno