Plašim se budućnosti
svuda su prizori crni.
Dugo tražim osmehe,
ali lome se o ove slike.

Kako da smejem se,
vidi šta oko nas je.
I ludosti nam je nestalo –
sve je crno postalo.

Pokloni mi osmeh,
više nemamo gde.
Pokloni mi osmeh –
za osmeh uradiću sve.
A posle osmeha
reci da sve je san,
da sanjamo,
da dolazi kraj.

Pogledaj one što nas vode –
kakve su to visine?
Stvara se privid slobode,
o mnogo toga se ne brine.

Pa ne brinem ni ja,
ne može ništa da se učini.
I tražim nekoga
da mi pokloni…

Pokloni mi osmeh,
više nemamo gde.
Pokloni mi osmeh –
za osmeh uradiću sve.
A umesto osmeha
reci da je sve san,
da sanjamo,
da dolazi kraj.