Sve manje volim okupljanja,
godišnjice, druga proslavljanja,
kada se staro društvo okupi
i pričaju se lični uspesi.

Jer ja nemam šta da kažem,
ne želim nikoga da lažem.
Nemam čime da se pohvalim,
osim da se još uvek borim.

Ja nigde stigao nisam,
zbog toga me je sramota.
Ne stidim se da priznam
da sam na popravnom iz života.

Na popravnom iz života,
na popravnom iz života.

Nisam pao iz nekog predmeta,
iz nekog životnog segmenta.
Sve sam uspeo da promašim
i zato moram da se popravim.

Jer nigde stigao nisam,
zbog toga me je sramota.
Ne stidim se da priznam
da sam na popravnom iz života.

Na popravnom iz života,
na popravnom iz života.

I nadam se da će bolje biti,
da ću život ispraviti,
šta sve nemam da imaću
Da sve drugove stići ću.

Ja što nigde stigao nisam,
zbog i toga me nije sramota.
Ne stidim se da priznam
da sam na popravnom iz života.

Na popravnom iz života,
na popravnom iz života.