Ne uzdaj se mač no u štit svoj ratniče
Neprijatelje ti ne možeš da prebrojiš
Da li pouzdan zaklon imaš ti putniče
Iza kojege ćeš moći da neodstupno stojiš?

U sred čudnog puta u kom znaš li ko si?
I kuda to ideš i sa ciljem kojim
Kroz vremena reku što sve brže nosi
Od njenih se vala samo jednog bojim

Bojim se samo da ne izgubim nadu
Kada životni drum nanese mi straha
Da mi neprijatelji snagu ne ukradu
I da padnem pred njima sa srcem od praha

I zato bedem tražim da sa sobom nosim
Tvrđavu visoku neosvojnu snažnu
Da napade svake hrabro sve podnosim
Uz umetnost što šalje poruku odvažnu

Kroz poeziju svetlu i vedru muziku
Koja će da bodri i leči sve rane
I dizati srce umornom putniku
I da sugurno stigne do puta druge strane