Naše kuće postaju bunkeri
niko ne može da priviri
uz bombe atomske, koronske
bunkeri nešto važno ne stiže

Zato padamo u očaj
vidimo svuda kraj
zaveru i mrak
ne stiže svetla zrak

Treba mi svetlo koje će uneti
treba mi radost koju će uneti
drugi čovek pored nas
jedni drugim mi smo spas

Lako je kad imamo druge
delimo radosti, tuge
naša patnja manje boli
kada se s nekim deli

I za to trebam nekoga
prijatelja ili poznanika
da mi poklanja
to što nemam ja

Treba mi svetlo koje će uneti
treba mi radost koju će uneti
drugi čovek pored nas
jedni drugim mi smo spas