Prvog maja sam krenuo na posao,
deda je hleb iz zamrzivača vadio,
onaj što čuva da izvadi
kada prodavnica ne radi.

Mislio je da idem na uranak
i pokazao je čuđenja znak.
Kad je čuo da idem na posao,
sa nevericom me je pitao:

„Zar vi radite danas?
Pa danas je Prvi maj!
U moje vreme niko nije radio,
tada se praznik svuda slavio.
Pa zar radite vi danas?
Danas je Prvi maj!“

Sretenje, Dan državnosti,
sreću me na ulici četnici.
U Orašac odlaze na proslavu,
da pođem sa njima me zovu.

Ali ja ih odbijam,
jer na posao moram,
a oni se čude
kako može to da bude.

„Zar i danas radite vi?
Danas je Dan državnosti!
U naše vreme nije se radilo,
svuda se praznik slavio.
Pa zar radite danas vi?
Danas je Dan državnosti!“

Dan je primirja u Velikom ratu,
a ja idem da zaradim platu.
Sreće me službenik firme državne
i pita me gde ću za praznike.

On kao da ne zna
kakva je muka radnička.
Dugo se čudio
kad me je pitao:

„Zar radiš danas ti?
Danas je praznik državni!
Kod nas danas ne radi se,
državni praznik slavi se.
Zar radiš danas ti?
Danas je praznik državni!“