Život me je naučio,
Možda zbog toga me je mučio.
Pokazao mi sreće i tuge,
Od medalja strane druge.

Video sam i očaj i sjaj,
Početak i kraj,
Lavirinte i bezizlaze,
Stvari o kojima ne priča se.

I kroz god šta bih prolazio,
Lepše bih se osećao
Kad bih nekome rekao
Ili rime napisao.

Ali šta se kaže, zaboravi se,
Ponekad i ne pamti se.
Ali kada se rima piše,
To zaborav ne briše.

I zato piši
Sve što boli, sve što gori.
Kad je na papiru, manje mori.
I kada je sreća i kada je tuga,
Poezija je tvoja druga.

Piši šta ti srce želi,
Sa njom bol svoj podeli.
Što čuti te nisu hteli,
Razumeće drug tvoj beli.

Piši i kad si srećan,
I piši po danu pokislom.
Svaka tvoja nova pesma
Pobeda je nad besmislom.